Навршила се 31 година од прогона Срба у хрватској геноцидној акцији „Олуја“, у којој је из северне Далмације, Лике, Баније и Кордуна протерано око 250 000 Срба, а скоро 2000 убијено.

У акцији која је започела 4. августа, масивном операцијом оружаних снага Републике Хрватске, уз подршку НАТО-а, као и јединица Хрватског вијећа одбране и Армије БиХ, извршена је агресија на српско становништво у поменутим областима. До агресије је дошло упркос чињеницама да се та област налазила под заштитом УН-а, као и да су представници Републике Српске Крајине у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу.

 

Остало је забележено да је тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман јасно дефинисао циљ операције поручивши да „треба нанети такве ударце Србима да практично нестану с ових простора”. У првостепеној пресуди хашког Трибунала, априла 2011. године, било је оцењено да је „Олуја” била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим председником Туђманом, чији је циљ био „присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима”.

 

Трибунал је потом 2012. године донео другостепену пресуду и њоме ослободио кривице хрватске генерале одоговрне за етничко чишћење. Као један од показатеља размера етничког чишћења може се навести податак да су пре рата Срби чинили преко 80% становништва Книна, док их је у годинама после рата свега нешто више од 10%.

И док се данас у Хрватској, чланици Европске уније, слави насилан прогон Срба и етничко чишћење, и док Европа ћути пред оваквим чином, Срби се са тугом сећају својих жртава и вековних огњишта са којих су протерани.

 

Photos: 1995.rs