У недељнику „Крагујевачке“, у рубрици „Споменар“, објављен је опширан текст под насловом „Рат, деца, сузе, доброта, пријатељство…“, посвећен сећању на боравак српске деце на грчком острву Калимнос 1995. године.

Аутор текста, Миослав Јовановић, кроз сведочење учитеља Горана Јоксимовића подсећа на једну од најдирљивијих страница српско-грчког пријатељства, тренутак када су, у време рата на простору бивше Југославије, деца из избегличких породица и ратом погођених средина боравила у Грчкој, где су им грчке породице пружиле уточиште, сигурност, пажњу и љубав.

Посебно место у тексту заузима прича о острву Калимнос, које је тих година широм отворило врата српској деци. Грчки домаћини нису им понудили само смештај и помоћ, већ су их прихватили као чланове својих породица. Деца су похађала школу, учествовала у културним и спортским активностима, славила празнике са својим домаћинима и стекла пријатељства која су, у многим случајевима, остала жива и после три деценије.

Текст доноси и потресна, али истовремено топла сећања на свакодневицу деце која су у Грчку стизала из тешких животних околности. Посебно су упечатљиви детаљи о грчким породицама које су деци обезбеђивале одећу, обућу, школски прибор, храну и, што је можда најважније, осећај дома и припадности. Једна од најјачих порука текста јесте да доброта грчког народа није била формална хуманитарна помоћ, већ искрено и дубоко људско прихватање.

У чланку се истиче да је књига „Калимнос, тридесет година после – прича о људскости“, представљена у Крагујевцу, настала управо из потребе да се ова сведочанства сачувају од заборава. Књига бележи имена, успомене, фотографије и животне приче људи који су учествовали у овој хуманитарној мисији, као и деце која су на Калимносу пронашла мир у једном од најтежих периода свог детињства.

Овај текст представља важно сведочанство о трајним везама српског и грчког народа, али и подсећање да се велика пријатељства често граде у најтежим временима. Приче са Калимноса показују да хуманост нема рок трајања, она остаје у сећању генерација и постаје део заједничке историје.

Представништво Републике Српске у Грчкој са посебном пажњом прати и подржава овакве иницијативе, јер оне чувају сећање на грчку солидарност према српском народу и доприносе јачању пријатељских, културних и људских веза између Републике Српске, Србије и Грчке.