На први конкурс Представништва Републике Српске у Грчкој са темом „Српска у срцу“ поводом прославе 30 година од настанка Републике Српске стигло је око 100 радова из свих крајева наше земље. Ђаци средњих школа и завршних радова основних школа су својим радовима показали завидно знање историје и културе свог завичаја што је, уз неопходан списатељски таленат, и био услов да се одговори на родољубиву тему „Српска у срцу“.
У већини радова потенцирана су препознатљива обиљежја Републике Српске (ријеке, планине, споменици, манастири) као и кључне тачке (новије) српске историје. Виђене очима наших најмлађих писаца, ови су моменти колективне свијести српског народа добиле свој нови, аутентични, дјечији израз. Ђаци су показали и завидно знање дјела најзначајнијих књижевних стваралаца из Републике Српске, те су неким од радова слиједили књижевни траг Кочића, Андрића, Дучића или Шантића. Осим прозних радова на конкурс је стигло и низ успјешних поетских остварења.
Сматрајући да је конкурс својим квалитетом и одазивом испунио своја очекивања, Представништво Републике Српске у Грчкој је одлучило да награди све учеснике објављивањем свих радова у пригодној публикацији. Ова публикација биће свједочанство талента и вриједности које Република Српска гаји као и својеврсна „лична карта“ будућности српског народа са „оне стране Дрине“.
У најужи круг изабрани су радови Анастасије Берић, Анастасије Томић, Анђеле Савић, Андрее Ђукић Данијела Миљатовића, Ђорђа Ковачевића, Драгане Делић, Горана Брборића, Марије Јоргић, Милице Боровчанин, Милице Макитан, Огњена Бошковића и Страхиње Продановића.
Једногласном одлуком жирија за најбољи рад изабран је прозни састав Горана Брборића, ученика V разреда Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи.

Примјетно је да су радови ужег круга препуни високопарног родољубивог стила који опетује одређени родољубиви фонд ријечи, побједнички рад не пати од тога. Похвално је да је у најужем кругу жанровски било доста инвентивних и храбрих приступа, па опет, иако у форми класичне приче, вариране кружне композиције, преплитањем историјских чињеница са интимном исповјешћу губитка најближег саговорника, пријатеља, посебне споне унука и дједа, са поетичким карактеристикама типичним за реализам: фабула у функцији карактеризације лика, паралелизам атмосфере вањштине са унутрашњим, у овом случају, самог приповједача, она дубинска и суштинска, готово прагматска, опипљива љубав према својој земљи, оно је што рад Горана Брборића, ученика завршног разреда Богословије у Фочи, ставља без сваке сумње на прву позицију.