Међународна заједница треба да недвосмислено одбаци покушај уклањања предсједника Републике Српске Милорада Додика који је осуђен, не због кршења закона који је донесен како је предвиђено Уставом, него због кршења неуставног декрета неизабраног странца који ни формално није на функцији на коју се позива, истиче се у извјештају Владе Републике Српске који је упућен Савјету безбједности УН.

– Ако владавина права ишта значи, онда мора значити да појединац не може бити осуђен на основу „закона“ који је очигледно неуставан. Кристијан Шмит није легитимни високи представник, а Дејтонски споразум налаже да именовање на функцију високог представника одобри Савјет безбједности УН – истиче се у извјештају.

Међутим, подсјећа се у извјештају, 2021. године неформална група држава и организација која себе назива Управни одбор Савјета за спровођење мира /ПИК/ именује пензионисаног њемачког чиновника Кристијана Шмита на функцију високог представника, иако то именовање никада није добило сагласност Савјета безбједности УН, како то Дејтонски споразум налаже.

– ПИК и његов Управни одбор, који немају ни званичну повељу, нити икаква правна овлашћења, нису имали никакво право да именују новог високог представника. Шачица моћних држава које су саме себи дале право да једноставно поставе свог кандидата на ту функцију извршиле су превару – пише у извјештају.

У недавно објављеном раду, Иван Пепић са Универзитета у Женеви објашњава зашто Шмитово незаконито именовање на ову функцију није тек пука процедурална грешка, него фундаментално одбацивање легитимног правног процеса.

Пепић пише да улога Савјета безбједности УН у погледу именовања високог представника није „куртоазија“, него императив према Анексу 10 Дејтонског споразума и Резолуцији 1031 Савјета безбједности УН.

– У овом случају, једнострани поступак ПИК-а лишен је кључног правног утемељења. Пошто Шмитово именовање на функцију високог представника нема сагласност Савјета безбједности УН, како то захтијева Дејтон, нити је сагласност дала било која друга легитимна међународна институција, он није легитиман високи представник – наводи се у извјештају.

Чак и да Шмит јесте легитимни високи представник, истиче се у извјештају, ни Дејтонски споразум, нити било који други извор права високом представнику не даје овлашћење да намеће законе, а камоли да смјењује демократски изабране лидере.

У извјештају се указује да је предсједник Републике Српске кривично гоњен на основу Шмитовом вољом наметнуте инкриминације која је очигледно лишена ваљаности.

– Инкриминација на основу које је предсједник Републике Српске гоњен није легитимна норма у БиХ, јер ју је на неуставан начин наметнуо неизабрани страни држављанин Шмит, а није донијела парламентарна скупштина БиХ, како то Устав БиХ изричито налаже – додаје се у извјештају.

Супротно Шмитовим тврдњама, како се наводи, предсједник Републике Српске није оглашен кривим за кршење Дејтонског споразума.

То је, како се истиче, лаж коју су измислили Шмит и његове присталице како би прикрили своја кршења Устава БиХ и Анекса 10 Дејтонског споразума.

– Предсједник Републике Српске осуђен је за кривично дјело које је Шмит измислио и наметнуо у јулу 2023. године, под називом „неспровођење одлука високог представника“. Шмит, изгледа, заступа очигледно апсурдан став да свако неспровођење било ког декрета било ког високог представника, ма колико тај декрет грубо кршио Устав БиХ, представља наводно рушење Дејтонског споразума – наглашава се у извјештају.

Из Владе Српске указују да овакве аутократске формулације које долазе из ОХР-а представљају тек један примјер апсурдних, деспотских овлашћења која су високи представници дали сами себи, полазећи од увјерења да имају моћ да владају БиХ као аутократе, те истичу да се томе мора стати у крај.

Наводи се да противправност самог процеса додатно наглашава то што у вријеме извршења наводног кривичног дјела Шмитова инкриминација није чак ни била званично објављена, него је постојала искључиво као објава на интернет страници ОХР-а.

Након убрзаног суђења у политички инструментализованом правосудном поступку, пуном неправилности, бошњачки судија Суда БиХ, истог оног суда који је високи представник наметнуо, и то опет неуставном одлуком, осудио је Додика и изрекао му казну од годину дана затвора и забрану обављања јавних функција у периоду од шест година.

Његов тим одбране уложио је жалбу на пресуду, истичући да ни Устав БиХ ни Дејтонски споразум не дају високом представнику право да намеће законе декретом, као и да Шмит, у сваком случају, није легитиман високи представник.

– И док је Република Српска предузимала кораке ка смиривању ситуације, лидер највеће бошњачке странке у БиХ /СДА/ Бакир Изетбеговић, покушао је да додатно изврши притисак на ЦИК како би се српском народу ускратила изборна права, те најавио иницијативу за потпуно укидање дејтонских механизама заштите конститутивних народа – наводи се у извјештају.

Истиче се да Изетбеговићева упорна настојања да подрије консоцијативна начела Дејтонског споразума морају одлучно одбацити сви они који тврде да поштују Дејтонски споразум и владавину права.

Нзвор: РТРС