Српски посланици прогласили су 9. јануара 1992. године Српску Републику БиХ, која ће касније бити именована као Република Српска, као одговор на намјеру Муслимана и Хрвата да се издвоје из Југославије, те као реакцију на стално прегласавање Срба на свим нивоима у БиХ. Скупштина српског народа прогласила је стварање данашње Републике Српске прије било каквих међунационалних сукоба и прије почетка грађанског рата у БиХ. Претходно, 9. и 10. новембра 1991. године одржан је референдум Срба у БиХ на коме је огромном већином одлучено да Срби остају у заједничкој држави Југославији. Муслимански и хрватски политичари у БиХ нису се обазирали на чињеницу да крше тадашњи устав и Југославије и СР БиХ, и кренули су у сецесију, која ће бити потврђена на нелегалном референдуму крајем фебруара и почетком марта 1992. године, без српског учешћа. Република Српска је прије и током ратних сукоба била основни захтјев Срба за било какав договор о БиХ и престанку ратних дејстава. Велика већина мировних планова, сем Венс-Овеновог, који је предвиђао десет кантона, подразумијевао је Републику Српску. Кутиљеров план подразумијевао је независну БиХ са три национална кантона, Овен-Столтенбергов план из 1993. године говорио је о три националне републике, од којих је једна Република Српска, а Дејтонски споразум је дефинитивно уградио Српску као конститутивни елеменат у структуру нове БиХ. Чињеница да су 9. јануара 1992. године Срби прогласили Републику Српску /Српску Републику БиХ првобитно/ представља велики проблем за све који настоје да је дерогирају и оспоре. Тај датум поништава и обесмишљава све пропагандне приче по којима је Српска створена у „рату и крви“ или етничким чишћењем, као што то тврди, прије свега, политичко Сарајево. Отуда и непрестани покушаји да се на било који начин и под било каквим изговором, па и апелацијама Уставном суду БиХ, у коме доминирају стране и бошњачке судије, 9. јануара прогласи – неуставним. Историја се, међутим, не може промијенити. Република Српска је настала одлуком парламента српског народа у БиХ, који ће прерасти касније у Народну скупштину Републике Српске. Током рата је брањена, а данас је најфункционалнији дио дејтонске БиХ – политички најстабилнији.

Иако су у Грчкој Републици на снази стриктне епидемиолошке мјере које забрањују окупљање више од 9 особа, Дан Републике симболично је прослављен данас у просторијама Представништва од стране запослених и њихових породица.

– Овај дан представља један од најзначајнијих датума у новијој српској историји. Дан када српски народ слави слободу и јединство и дан када истичемо да је Република Српска створена у миру и одбрањена у рату. Дан Републике, без обзира на све околности увијек треба прослављати, поготову у земљама гдје се налази наша дијаспора, јер на тај начин свим земљама шаљемо поруку јединства српског народа и поруку да Републику Српску никад нико не може оспорити! – истакла је Јелена Јовановић, шеф Представништва Републике Српске у Грчкој.